На данашњи дан, пре више од 70 година, од када обележавамо Дан људских права, потписана је Универзална декларација о људским правима, којом је признато право свих људи на „живот, слободу и сигурност, без икаквих разлика“, права која имају све особе и која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, националну или етничку припадност, порекло, боју коже, веру, језик или било које друго својство.
Европска конвенција о људским правима осмишљена је да помогне државама чланицама да обезбеде поштовање основних људских права у свим околностима, како би сви људи могли да живе достојанствено и равноправно, без дискриминације.
У сферу заштите људских права, спада решавање проблема које појединци или одређене групе људи, имају у свакодневном животу.
Последњих деценија једно од најзначајнијих карактеристика савременог друштва јесте брзо ширење, односно екстензиван продор информационих и комуникационих технологија, што са једне стране представља врло важну компоненту развоја, која ће унапредити квалитет живота у многим областима, док са друге стране, представља ризик, јер постоји могућност да се још више повећа неједнакост у друштву, односно да знатан део становништва остане „дигитално искључен“.
На основу вишегодишњег искуства канцеларије Локалног омбудсмана, а када говоримо о категоријама становништва које се често наводе да су група под ризиком, увиђамо да особе старије од 65 година, спадају у једну од категорија са највећим ризиком од дигиталне искључености. Уколико се уз развој дигиталне технологије не буде водило рачуна и о праву старијих особа да буду дигитално информисане, дигитално едуковане и дигитално укључене, ови грађани би могли да остану без многих права, која им припадају.
Сматрамо да друштво има обавезу и дужност да обезбеди равноправност старијих грађана, како би могли да учествују у свим аспектима друштвеног живота, остварују своја права, задовољавају своје потребе и воде испуњеније и квалитетније животе.
Суботица, 10.12.2024.
